Prodaja umetničkih slika Online

Knjiga

Opet sam te sanjao

Opet sam te sanjao

Lik nepoznate žene probija se kroz Damjanove snove udahnjujući nov smisao njegovom životu, obesmišljenom otkad je izgubio suprugu i dete. Kad napokon spozna da je tajanstvena žena koja ga opseda u snovima despotica Irina Branković, Damjan se malo-pomalo menja. Seli se u Smederevo, Jerininu negdašnju prestonicu, i spoznaje da samo on može doneti spokoj senima despotice, koja strahuje da će joj lovci na blago razvejati kosti. Kad se uz Damjanovu pomoć Jerinina duša napokon smiri, i Damjan će pronaći mir blagosloven novom ljubavlju.

Omražena i najnevoljenija srpska despotica, kojoj se danas ni grob ne zna, Prokleta Jerina dobila je priliku u ovom romanu da progovori kao žena – ispovedajući se iskreno i snažno i pokazujući novo lice toliko različito od onog u srpskoj narodnoj tradiciji.

Izveštaj sa promocije knjige u Kući kralja Petra
Opširan intervju sa Ljiljanom Šarac: Kada snovi putuju 600 godina

Ovde možete kupiti knjigu: Evro Book

INTERVJU: Kad snovi putuju 600 godina

Ljiljana ŠaracSrpsku čitalačku publiku ove jeseni su obradovali mnogi novi romani, a jedan od nosilaca novog glasa srpske književnosti sigurno je i Ljiljana Šarac, čiji je debitantski roman Opet sam te sanjao krajem oktobra objavila izdavačka kuća Evro Book. Mlada autorka, koja se do sada oprobala u svetu poezije i za to bila i nagrađena, u opširnom intervjuu za naš sajt između ostalog govori o tome kako je pre, a kako posle videla despoticu Irinu Branković, o autorima koji su najviše uticali na nju i o tome šta joj je jedan učenik petog razreda rekao videvši je na televiziji. 

Srpska istorija je veoma bogata živopisnim likovima i Prokleta Jerina je sigurno jedna od njih, ali priča ove despotice nije poznata široj javnosti i bila je predmet radnje samo nekoliko romana. Kako ste se odlučili da svoj prvi roman napišete upravo o Prokletoj Jerini? 

Jerininim gradom nazivaju se brojne srednjovekovne tvrđave, a danas najčešće njihovi ostaci, širom Srbije. Ko je bila vladarka koja je zaslužila da se tolike građevine nazovu njenim imenom? Ako je imala toliki značaj u srpskom narodu, zašto je onda ponela nadimak Prokleta? Zašto je slavnog Starinu Novaka naterala da se odmetne u hajduke? Šta je mit, a šta istorija u svemu što znam o njoj, pitanja su koja su mi se nametala od detinjstva. Uviđala sam nelogičnost u onome što je za srpski narod despotica uradila i tome kako joj se on odužio. Verovala sam da joj je učinjena velika nepravda. Kada sam poželela da se latim pera, nekako se život Irine Branković prirodno nametnuo kao tema. 

Na koji način ste istraživali i koju ste istorijsku građu koristili prilikom pisanja ovog romana? 

Rođena sam u Smederevu i uvek sam rado čitala i slušala o periodu vladavine Đurđa Brankovića i Jerine i izgradnji Smederevske tvrđave. Mislila sam da o svemu dosta znam. Međutim, tek kada sam počela temeljno da istražujem i iščitavam literaturu, shvatila sam  da mi je veliki broj značajnih podataka bio nepoznat. Meseci su bili potrebni da popunim praznine, otklonim nedoumice i sve povežem u celinu.  Uporedo sam čitala beletristiku i istorijske izvore. Prvi su mi pomagali da osetim atmosferu, upoznam jezik, način života u to vreme; a drugi da saznam što više činjenica o životu i vladavini čuvenog despotskog para.

Pročitala sam ”Despota i žrtvu” Danila Nenadića, ”Teško pobeđenima” Slavomira Nastasijevića, ”Prokletu Jerinu” Vidana Nikolića, ”Naustice Brankovića” Silvane Hadži Đokić… Od istorijskih dela tu su bili: ”Smederevo 1430-1930” Ljubomira Petrovića, ”Sveta loza Brankovića” Željka Fajfrića, ”Esfigmenska povelja despota Đurđa” Pavla Ivića, Vojislava J. Đurića i Sime Ćirkovića, kao i brojni novinski članci.

Istina je da sam duboko uronila u jedan čudesan svet koji me je očarao. Samo sam o tome govorila, pa sam počela i da sanjam palate i vitezove, te mi je drugarica pola u šali, a pola ozbiljno jednom prilikom rekla, misleći na film s Kijanu Rivsom: – Ti kao da si u Matriksu! 

Kako ste vi doživeli lik Irine Branković?  Ljiljana Šarac

Irina Branković, u narodu poznatija kao Prokleta Jerina, bila je izuzetno obrazovana plemkinja visokog roda. Svim srcem prigrlila je supruga i srpski narod. Pomagala je u pokušaju da se zemlja spase od brojnih neprijatelja. Dobro je poznavala prilike na evropskim dvorovima i razumela se u politiku… Njeno ime na starogrčkom znači mir, spokoj, a sudbina je htela da bude upamćena kao prokletnica. Želela sam da shvatim kako se osećala u tuđini, čemu li se nadala, o čemu je maštala, kako se branila od stalnih napada… Dok sam stajala na zidinama tvrđave, pitala sam se šta je ona sa tog mesta videla i o čemu li je razmišljala.

Radnja je smeštena u 1430. godinu kada je Mali grad sagrađen, a ona sa gospodarom i decom došla da živi u novom dvoru. Tada je imala oko trideset godina. Izrodila je petoro dece, a dve godine ranije ostala bez svog prvenca Teodora. Pretnja od Turaka, ignorantsko ponašanje Ugara sa severa, mučan kuluk srpskog naroda da se utvrđenje sazida, sve je to zadavalo glavobolje i Đurđu i njoj.

Sva poglavlja o Irini Branković napisala sam u prvom licu. Zato sam joj pružila priliku da nam, pa makar i posle šest vekova, ispriča istinu o sebi i vremenu u kom je živela, ne bismo li je  malo manje osuđivali, a malo više poštovali, ili voleli. Meni je po završetku romana postala još draža. 

Koja je najinteresantnija činjenica o ovoj despotici koju ste saznali tokom istraživanja, a da je niste znali pre toga? 

Iznenadio me je, ali i naveo na razmišljanje, podatak da se Irina Kantakuzin udala kada je imala oko četrnaest godina za Đurđa koji je bio dvadeset tri godine stariji i kome je to bio drugi brak.

Ipak, „Opet sam te sanjao“ nije samo istorijski roman, već mnogo više od toga. Kada vas ljudi pitaju ono standardno – „O čemu se radi u knjizi“ – šta im vi kažete?

Volim da roman posmatram kao riznicu istorijskih istina, romantičnih pretpostavki, legendi, verovanja, običaja, narodnih poslovica, lirskih pesama, umotanih u oblandu savremenog vremenskog trenutka i izuzetno romantičnu ljubavnu priču. 

Radnja romana se dešava u dve ravni – u 15. i 21. veku. Kako se istorija u ovom slučaju odražava na stvarnost? 

Dodirna tačka različitih vremenskih dimenzija i narativnih tokova u delu su snovi. Oni ukrštaju sudbinu Damjana Šainovića i Irine Branković i utiču na njihov ishod. Sadašnjost je dobrim delom već određena dešavanjima u prošlosti… 

Predajete srpski jezik u osnovnoj školi. Kako vas đaci doživljavaju nakon objavljivanja knjige, i da li ste od njih dobili neke komentare o romanu? 

Moji učenici su se radovali nastanku i objavljivanju romana, ali tek kada su ga uzeli u ruke i po prvi put me videli u televizijskoj emisiji, počeli su da me gledaju drugim očima. Jedan petak je rekao: – Nastavnice, vi ste sad poznati! Na to sam ja odgovorila da nisam još, ali ću biti!

Deca su iskrena i nesebična. Oni se raduju sa vama samo ako im date priliku da vam se približe i bolje vas upoznaju. Njihova energija, entuzijazam, vedrina i vera su blagorodni! Srećna sam što se svakodnevno napajam sa takvog izvora! Iako mali, mnogi su se potrudili i pročitali knjigu, što je u današnje vreme već samo po sebi uspeh. Dopala im se. Imali su brojna pitanja o tome šta se zaista dogodilo, a šta ne, da li su i junaci iz sadašnjosti  stvarni, do toga da li ovakav kraj ostavlja mogućnost da napišem nastavak… 

Pre ove knjige pisali ste poeziju. Da li je teško „preusmeriti“ se na prozu i šta vam je interesantnije od ova dva pravca? 

Poezija je obeležila moju mladost, proza doba zrelosti. Sve je došlo kao prirodan sled, bez nekog ciljanog odlučivanja i promišljanja. U svakom od njih uživala sam kad je bilo vreme. Nasuprot Miljkovićevom stihu da će poeziju svi pisati, sve manje je pišu i sve manje čitaju, što je prava šteta.

Koji su autori najviše uticali na vas? 

S obzirom da sam završila Filološki fakultet čitanje je za mene više od hobija. Sve pročitano se slagalo i taložilo u meni i ostavljalo trag. Poslednjih godina čitala sam uglavnom romane čiji su autori žene. Očarale su me Džodi Piko, Lusinda Rajli, Kejt Morton, Dafni Kalotaj, Nafisa Haji, Ajlin Gudž… Neminovno je da su i uticale na mene, bilo svojim stilom, temom, atmosferom ili načinom pripovedanja. 

Opet sam te sanjaoKojih pet romana preporučujete svojim (i drugim) đacima kao obavezno štivo koje bi morali da pročitaju u osnovnoj školi, i zašto?  

Deca koja vole da čitaju odlaze u biblioteku ili kupuju knjige i uglavnom biraju popularne i trenutno aktuelne naslove. Volim da im preporučim knjige za kojima će malo ko od njih da posegne, a bez kojih bi moje detinjstvo bilo mnogo, mnogo sirimašnije: ”Dnevnik Ane Frank” (poneki klinac ume da me pita ne razmišljajući, a ko ga je pisao), ”Zbogom mojih petnaest godina” Klod Kampanj, ”Hajduk Stanko” Janko Veselinović, ”Kraljica Margo” Aleksandar Dima, ”Deset malih crnaca” Agata Kristi… 

Roman je tek nedavno objavljen, ali je za kratko vreme privukao veliku pažnju publike i sigurno ste dobili dosta komentara čitalaca. Koji komentar vam je bio najsimpatičniji? 

Čitaoci su obzirni i pažljivi i upućuju divne reči hvale i podrške. Jedna čitateljka mi je dala najveći kompliment, upućujući mi kritiku da ponešto naširoko i nadugačko opisujem, rekavši da mora da sam volela i čitala ruske klasike! To je kritika! 

Kakvi su dalji planovi vas kao autora, da li pripremate neki novi rukopis? 

Duh je pušten iz boce! Sada i da hoću, ne bih mogla da ga vratim u nju. Zatečena sam brojnim temama i idejama koje me pronalaze. Spremna sam da pođem za njima i vidim kuda će da me odvedu. Već dugo radim na dva rukopisa. Jedan se bavi porodicom, nasiljem, psihologijom, poremećajima u ponašanju i nasleđem; a drugi izuzetnom srpskom princezom čija me je sudbina potpuno fascinirala! Romanom ”Opet sam te sanjao” stala sam tek na prvi stepenik, bilo bi divno da zakoračim i na drugi, treći, četvrti…

————————————————————————————————————————————————-

Predstavljen roman „Opet sam te sanjao“

Promocija romana „Opet sam te sanjao“ u Kući kralja PetraU Kući kralja Petra sinoć 3. decembra u prisustvu velikog broja posetilaca održana je promocija romana Opet sam te sanjaoLjiljane Šarac, na kojoj su pored autorke govorili: urednik izdavačke kuće Evro Book Svetlana Kurćubić Ružić, novinarka radija Beograd 202 Svetlana Mladenović, književnica Marija Miketić i profesor književnosti Andrijana Savić.

Roman Opet sam te sanjao, ljubavni i istorijski roman sa elementima trilera, posvećen je despotici Irini Branković Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koja je u narodu ostala poznata kao Prokleta Jerina, najviše zbog gradnje Smedereva. Pored istorijskog aspekta, Ljiljana Šarac u priču uvodi i našeg savremenika Damjana Šainovića, koji kreće u potragu za neobičnom ženom koja mu se javlja u snovima. Posle tragedije koja mu je obesmislila život, Damjan se iz Švajcarske seli u Smederevo i pokušavajući da spase seni despotice od lovaca na blago, pronalazi smisao u sopstvenom životu i mir blagosloven novom ljubavlju.

Prema rečima urednika Svetlane Kurćubić Ružić, Ljiljana Šarac je u ovom romanu donela posve novo i drugačije viđenje lika despotice Irine Branković, oblikujući je sasvim drugačije od onoga kako je despotica prikazana u narodnom predanju i epskim narodnim pesmama. Ona je po prvi put prikazuje kao ženu sa svim svojim strahovima, dilemama, strepnjama, prikazuje je kao majku, kao vladarku, kao zaljubljenu ženu, ali uvek i pre svega kao ženu, kao dostojanstveno ali krhko biće koje je tragično toliko da mu epitet prokleto mnogo više priliči zbog te tragike a ne zbog uvrežene predstave o surovosti i bezobzirnosti.

Ljiljana svesno i znalački dekomponuje predanje o prokletoj strankinji ne da bi izazvala senzaciju i da bi podišla savremenoj čitalačkoj publici, već zato što je sama uverena da je Jerina mogla biti odista onakva kakvom ju je opisala. Svojim romanom ona nastoji da ispravi istorijsku grešku koja je učinjena prema despotici, jer kao što mnogi izvori kasnije govore, Jerina je pre bila duboko tragična ličnost a ne surova vladarka koje je mogla imati uticaj i biti odgovorna za sve ono što ju je narod optuživao, pa čak i za propast srpskog carstva.

Novinarka Svetlana Mladenović je govorila o istorijskom aspektu romana i novom tumačenju despotičinog lika koji se određuje psihološki, sociološki i istorijskim kontekstom. Novinarka i autorka su saglasne u tome da epitet Prokleta više ne može da bude određenje za despotičin lik.

Marija Miketić, autorka dvaju romana koje je objavila takođe za kuću Evro Book, dala je prikaz romana iz ugla doživljajnog čitanja, sestrinstva po peru, uživljavajući se u njegovu strukturu, poruke i novine koje roman donosi.

Opet sam te sanjao

Andrijana Savić je govorila o strukturi i kompoziciji dela, o tokovima pripovedanja, o polarizaciji između sadašnjosti i prošlosti, smrti i rađanja, ljubavi i prevari, i analizu zasnovala na različitim suprotstavljenim aspektima romana koji menjaju sudbinske puteve glavnih junaka. Uz čitanje odlomaka iz romana, autorka je govorila o dugotrajnom i izazovnom istraživanju najrazličitije građe, o motivima koji su je rukovodili u oblikovanju lika despotice i razlozima zbog čega je ona u njenom horizontu interesovanja.

Lepota ovog romana, prema rečima urednika, otkriva nam se između ostalog i u tome što autorka znalački vešto dovedi u vezu i spaja dve bolne i tragične duše. I Damjan Šainović i Prokleta Jerina su duboko tragične ličnosti bez obzira na to što obitavaju u dva sasvim različita sveta, u dve odvojene vremenske ravni, u sadašnjosti i prošlosti. U tome je univerzalna vrednost i poruka ovog romana da patnja i bol pripadaju svakom vremenu, a da je snaga bića u tome što ono iskonski želi da se uzdigne i oslobodi patnje, u čemu naposletku i Damjan i Jerina svako na svoj način uspevaju. Ali uspevaju zahvaljujući jedno drugom, obostrano se pomažući onako kako bližnji to treba da čine, i to je ono što ovom romanu daje univerzalnu vrednost, pa on ne samo da je savremen već je i svevremen jer pokazuje da ljubav prema drugom čoveku, empatija prema onome ko je u nevolji i naša iskonska i istinska želja da mu pomognemo i nas same dovodi do preporoda. Damjan Šainović i Prokleta Jerina uče nas upravo tome, da je naša snaga samo u onima koje volimo, u onima koji su spremni da bar nakratko ponesu naš teret, da nas svojim razumevanjem uspokoje i zaceljujući naše rane zacele i svoje.

Galeriju fotografija sa promocije možete pogledati OVDE.

O nama

Poslovno ime - Darko Lazić PR Trgovina PRODAJA SLIKA LAZIĆ Smederevo Poslovno sedište - Ivana Gundulića 7/15, 11300 Smederevo, Srbija Matični broj - 64492098 PIB - 109881364 Pretežna delatnost - 4791 - Trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta Tel - 064/26-26-497

Politika sajta

Postovani posetioci našeg sajta od 31.01.2017. i zvanično postojimo kao preduzetnička Trgovina Prodaja Slika Lazić, Smederevo!!! Poslovno ime - Darko Lazić PR Trgovina PRODAJA SLIKA LAZIĆ Smederevo Poslovno sedište - Ivana Gundulića 7/15, 11300 Smederevo, Srbija Matični broj - 64492098 PIB - 109881364 Pretežna delatnost - 4791 - Trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta Tel - 064/26-26-497 Poštovani, posetioci sajta ProdajaSlika.info , sada smo i zvanično sa Vama! Garantujemo autentičnost i originalnost svih umetničkih slika, uz koje dobijate račun i sertifikat autentičnosti! Kontaktirajte nas telefonom ili mejlom da proverite dostupnost slike koja Vas interesuje, novac uplaćujete isključivo u dinarima na račun naše firme ili plaćate kuriru PostExpresa sliku pouzećem, kako god želite! Sliku lepo pakujemo u sendvič stiropora i kartona i šaljemo expresnom službom POST EXPRESOM na Vašu adresu koju navedete (ISKLJUČIVO NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE)! Slika Vam stiže u roku od 24 h ako je poručite radnog dana do 12 h! SLANJE JE BESPLATNO NE KOŠTA VAS NIŠTA!!! KUPUJTE IZ SVOJE FOTELJE I UŽIVAJTE!!!